Dve utakmice, dve pobede i poruka koja bi mogla da bude zanimljiva i srpskom fudbalu.
Reprezentacija Grčke dobro je otvorila novo izdanje Lige nacija, ali ono što je mnogo interesantnije od samog rezultata jeste put kojim su Heleni prethodnih godina pokušavali da vrate svoj fudbal na pravi kolosek.
Grčka je danas daleko od reprezentacije koja je 2004. godine šokirala Evropu i postala prvak kontinenta. Taj istorijski uspeh nije pokrenuo dugoročan napredak, već je nakon njega usledio ozbiljan pad.
U naredne dve decenije Grci su propustili četiri od šest Mundijala, dok su samo dva puta uspeli da se plasiraju na Evropsko prvenstvo. Koliko je situacija bila loša najbolje pokazuje podatak iz kvalifikacija za EURO 2016, kada je Grčka u dva navrata izgubila od Farskih Ostrva.
To više nije bio prolazni pad forme, već znak da je čitav sistem imao ozbiljne probleme.
Problemi nisu bili samo na terenu
Loše rezultate reprezentacije pratila je i situacija u domaćem fudbalu. Grčki klubovi godinama su bili povezivani sa aferama oko nameštanja utakmica, dok su probleme predstavljali i infrastruktura, nasilje na stadionima i sve manji interes publike.
Istovremeno, Olimpijakos je dugo imao izrazitu dominaciju u domaćem prvenstvu.
Krajem druge decenije 21. veka Grčka se nalazila tek oko 60. mesta FIFA rang liste. Postalo je jasno da promene ne mogu da se svedu na smenu selektora ili nekoliko novih fudbalera. Bilo je potrebno menjati mnogo širi sistem.
Upravo zbog toga iskustvo Grčke danas može biti zanimljivo Srbiji.
Preokret nije došao preko noći
Grčki fudbal nije promenjen jednim potezom. Reforme su počele da se sprovode kroz više faza, a jedan od važnih trenutaka dogodio se 2018. godine.
Tada je predsednik PAOK-a Ivan Savidis, tokom utakmice, utrčao na teren sa pištoljem. Incident je izazvao ogromnu pažnju i dodatno pojačao pritisak na fudbalske institucije da uvedu ozbiljnije mere.
Posle toga usledile su promene koje nisu bile ograničene samo na fudbalsku organizaciju.
Pojačana je kontrola finansijskih tokova, dok su kroz zakonske izmene predviđene i zatvorske kazne za korupciju u sportu i nameštanje utakmica. Time je borba protiv problema u fudbalu dobila mnogo širi, državni okvir.
Promene u Superligi donele više neizvesnosti
Promenjen je i model domaćeg takmičenja.
Reforma grčke Superlige i uvođenje plej-ofa za šampionsku titulu doneli su dodatnu neizvesnost u borbi za prvo mesto. Olimpijakos više nije bio jedini klub koji je uspevao da dođe do trofeja.
U prethodnih devet godina AEK je tri puta osvajao prvenstvo, dok je PAOK iz Soluna dva puta bio šampion.
Takva raspodela trofeja pokazuje da je konkurencija postala veća, što je jedan od važnih elemenata razvoja domaćeg prvenstva.
Klubovi napravili korak napred u Evropi
Napredak se nije zaustavio samo na domaćem takmičenju.
Grčki klubovi poslednjih godina redovno učestvuju u ligaškim fazama evropskih takmičenja, a najveći uspeh u novijoj istoriji stigao je 2024. godine.
Olimpijakos je tada osvojio Ligu konferencije i doneo Grčkoj prvi veliki evropski klupski trofej u novijem periodu.
To je bio svojevrsni vrhunac procesa koji je trajao godinama.
Renesansa kao novi korak
Grčka sada pokušava da ode još dalje.
Početkom ove godine u Atini je predstavljen program razvoja fudbala pod nazivom „Anagennissi“, što u prevodu znači „Renesansa“. Ideja programa je da se pažnja dodatno usmeri na dugoročni razvoj igrača, posebno najmlađih kategorija.
Jedna od zanimljivijih stvari jeste promena pristupa radu sa decom.
Rezultat mlađih selekcija ne bi trebalo da bude glavni cilj. Prioritet je razvoj fudbalera i njihovih tehničkih i taktičkih sposobnosti.
U skladu sa tim, najmlađi ne bi odmah trebalo da prelaze na klasičan fudbal 11 na 11. Predviđeno je da deca uzrasta od šest i sedam godina počinju kroz igru dva na dva, a da se broj fudbalera na terenu postepeno povećava kako deca rastu.
Ideja je jednostavna – što je manje igrača na terenu, svaki fudbaler ima više kontakta sa loptom, više prostora za donošenje odluka i više situacija u kojima može da razvija individualne sposobnosti.
Tek kasnije dolazi kompleksnija igra sa većim brojem fudbalera i zahtevnijim taktičkim zadacima.
I Srbi imaju važnu ulogu u grčkoj priči
Zanimljivo je i to što su srpski fudbalski radnici i igrači decenijama veoma prisutni u Grčkoj.
Ta veza postoji i danas.
Marko Nikolić je sa AEK-om uspeo da osvoji šampionsku titulu, a potom je klub odveo i do plasmana u Ligu šampiona. Na klupi grčke reprezentacije nalazi se Ivan Jovanović, dok je jedan od najvažnijih srpskih fudbalera u grčkom fudbalu poslednjih godina Andrija Živković, dugogodišnji kapiten PAOK-a.
Zato je priča o promenama u Grčkoj posebno zanimljiva iz srpske perspektive.
Heleni su prošli put od evropskog šampiona do reprezentacije koja je bila daleko od velikih takmičenja, a zatim su krenuli u promene koje su obuhvatile zakone, domaće prvenstvo, rad sa mladima, infrastrukturu i borbu protiv problema van samog terena.
Srbija danas ima svoje probleme i svoje specifičnosti, pa grčki model ne može jednostavno da se preslika. Ipak, njihov primer pokazuje da se ozbiljan zaokret ne pravi samo promenom selektora ili dovođenjem nekoliko novih igrača.
Za promenu rezultata na terenu često je potrebno mnogo više – promeniti način na koji se fudbal organizuje i razvija mnogo pre nego što mladi igrači dođu do seniorske reprezentacije.
Ostavi komentar