Trenerski posao u srpskom fudbalu odavno je postao hod po tankoj žici. Nekoliko loših rezultata dovoljno je da se sve što je građeno nedeljama ili mesecima sruši preko noći, a strpljenje klupskih rukovodilaca često traje kraće od jedne prvenstvene pauze.
U takvoj atmosferi, poraz nije samo izgubljena utakmica, već neretko i poslednji čin jedne trenerske epizode.
Najbolji dokaz za to stigao je tokom prethodna tri dana, kada su čak trojica stručnjaka ostala bez posla u Superligi Srbije. Dok se u nekim klubovima o budućnosti trenera vode dugi razgovori i pokušavaju pronaći rešenja za izlazak iz krize, u drugima se odluke donose gotovo preko noći. Nema mnogo vremena za popravni, a kada se jednom upali crvena lampica, teško je zaustaviti proces koji vodi ka rastanku.
Prvi je cenu loših rezultata platio Marko Jakšić, pošto je Čukarički na svom terenu ispustio dva gola prednosti protiv Mačve. Taj kiks bio je samo nastavak serije razočaravajućih rezultata, s obzirom na to da je ekipa sa Banovog brda prethodno vezala pet utakmica bez pobede. U takvim okolnostima, nastavak saradnje sa šefom stručnog štaba postao je sve teže održiv.
Nedugo zatim, usledio je rastanak niškog Radničkog sa Neđom Neđićem. Poraz na Čairu od zahuktale Vojvodine dodatno je produbio krizu ekipe koja nije uspevala da pronađe izlaz iz rezultatskih problema. Na kraju je procenjeno da je promena na klupi neophodna, iako je takav potez u ovoj fazi sezone sa sobom doneo i dodatnu neizvesnost.
Ni tu nije bio kraj. Tokom utorka stigla je potvrda da je Strahinja Pandurović završio svoju debitantsku epizodu na mestu prvog trenera Novog Pazara. Samo tri pobede u 11 utakmica bile su premalo da bi zadržao poverenje klupskog rukovodstva, pa je i njegov mandat okončan mnogo brže nego što je verovatno očekivao.
Odluke koje su možda morale da budu donete ranije
Kada se posmatra iz perspektive čelnika Čukaričkog, Radničkog iz Niša i Novog Pazara, jasno je zašto su se odlučili na ovakav potez. Bodovi su postali neophodni, rezultati nisu ispunjavali očekivanja, a pritisak je rastao iz kola u kolo. Ipak, kada se pogleda šira slika, nameće se pitanje da li su ove promene morale da se dogode baš sada.
Reprezentativna pauza mogla je da posluži kao idealan trenutak za presecanje, procenu stanja u ekipama i eventualnu promenu na klupi. Umesto da se odluke odlažu, klubovi su mogli ranije da naprave zaokret i novim trenerima ostave dovoljno vremena da upoznaju igrače, analiziraju probleme i pripreme ekipu za nastavak prvenstva.
Ovako su sva trojica dobila dodatni kredit, ali je taj period strpljenja na kraju možda samo odložio neminovno. Njihovi naslednici sada ulaze u posao u znatno nepovoljnijim okolnostima. Ne preuzimaju ekipe na početku priprema, kada imaju vremena za uvođenje novih ideja, već sastave koji su već prošli kroz ozbiljne turbulencije i kojima su bodovi potrebni odmah.
Prostor za greške sve je manji, a svaki naredni kiks mogao bi dodatno da zakomplikuje situaciju. U prvenstvu u kojem se razlike brzo menjaju, nekoliko dobrih rezultata može da donese veliki pomak, ali isto tako i niz poraza može da gurne klub u ozbiljnu borbu za opstanak.
Nikola Drinčić i novi treneri pred teškim zadatkom
Nikola Drinčić, koji je preuzeo odgovornost u Čukaričkom, kao i stručnjaci koji će dobiti priliku da sednu na klupe Radničkog i Novog Pazara, neće imati jednostavan zadatak. Od njih se očekuje da gotovo odmah pokrenu ekipe koje su izgubile deo samopouzdanja i koje u ovom trenutku nemaju mnogo prostora za čekanje.
Promena trenera često se predstavlja kao način da se ekipa trgne, dobije novu energiju i pronađe izgubljeni takmičarski ritam. Međutim, takav potez sam po sebi ne garantuje preokret. Novi stručnjak mora brzo da uspostavi autoritet, proceni kome može da veruje, pronađe dobitnu kombinaciju i, što je najvažnije, počne da osvaja bodove.
Upravo će psihološki aspekt biti jedan od najvećih izazova. Kada rezultati izostanu, pritisak se prenosi na čitav tim, pa čak i igrači koji imaju kvalitet počinju da prave greške koje u drugačijim okolnostima verovatno ne bi pravili. Zato će novim trenerima biti potrebno mnogo više od taktičkih zamisli i nekoliko promena u početnoj postavi.
Cilj je jasan: udaljiti se od opasne zone, uhvatiti priključak sa ekipama koje se bore za mesta u plej-ofu i vratiti veru da sezona još može da se okrene u željenom pravcu. Za to, međutim, neće biti dovoljno samo nekoliko dobrih treninga. Potrebni su rezultati, i to odmah.
Ko je sledeći na trenerskoj vrtešci?
Tri smene u svega nekoliko dana ponovo su otvorile pitanje koje se u srpskom fudbalu postavlja gotovo posle svakog lošeg vikenda: ko je sledeći? U ligi u kojoj se treneri često ocenjuju isključivo kroz poslednje rezultate, malo ko može da bude siguran da će na svom mestu dočekati narednu prvenstvenu pauzu.
Paradoks je u tome što se od stručnjaka očekuje da grade igru, razvijaju tim i popravljaju nedostatke, dok istovremeno rade pod pritiskom da pobede već u sledećoj utakmici. Dugoročni planovi tako neretko padaju u vodu posle nekoliko loših rezultata, a klubovi se okreću novim imenima u nadi da će sama promena doneti željeni preokret.
Ipak, smena trenera ne rešava automatski probleme koji su doveli do krize. Ukoliko uzrok leži u loše sastavljenom timu, nedovoljnom kvalitetu pojedinih pozicija ili organizacionim problemima, novi stručnjak može samo privremeno da ublaži posledice. Bez jasnog plana i strpljenja, čitav proces lako može da se ponovi već za nekoliko nedelja.
Zato će naredna kola biti važna ne samo za Čukarički, Radnički i Novi Pazar, već i za sve njihove konkurente koji se nalaze u sličnoj situaciji. Svaki osvojeni bod mogao bi da donese mir, dok bi novi porazi mogli da pokrenu još jedan talas promena.
Trenerska vrteška, po svemu sudeći, još nije završila svoju vožnju. A u Superligi Srbije, gde se granica između poverenja i otkaza često meri u svega 90 minuta, pitanje više nije samo ko će uspeti da preživi krizu, već i ko će sledeći postati deo statistike o smenama koje su mogle da se naslute mnogo ranije.
Ostavi komentar